Kvalitetna crna vina 
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 18 | Nivo: Visoka poljoprivredno prehrambena škola

Autohtona sorta koja se od davnina gaji u Crnoj Gori, i verovatno je tu i nastala spontanim ukrštanjem ili kao rezultat spontanih mutacija. Njoj je dosta slična sorta Kratošija i vinogradari ih često ne razlikuju. Sem u Crnoj Gori, gaji se još i u Dalmaciji, Hercegovini, Metohiji i Makedoniji. Javlja se i pod imenima: Vranac crnogorski, Vranac prhljivac i Kratošija.
Botanički opis
Vranac je sorta s veoma izraženom vegetativnom snagom čokota. Vrh mladog lastara je žućkastozelen, vunasto maljav, s rubovima listića ružičastozelene boje. Zreo lastar je debeo, ima kratke internodije a sivokeste-njastu boju. List je srednje krupan ili krupan, trodelan s peteljkinim sinusom u obliku slova "U". Lice liske je golo, sjajno, tamnozeleno, a naličje bleđe i više maljavo. Cvet je hermafroditan. Grozd je cilin-dričnokonusan srednje krupan ili krupan. Masa grozda varira od 150 do 300 g. Bobica je srednje krupna ili krupna, okrugla ili blago ovalna s tankom tamnoplavom pokožicom i obilnim pepeljkom. Grožđani sok je bezbojan i neutralnog mirisa.
Agrobiološka svojstva
Vranac je pozna sorta - grožđe sazreva u III epohi, ali u ekološkim uslovima Crne Gore, sazreva relativno rano - polovinom septembra. Ima koeficijent rodnosti okaca 1,3 do 1,6 i, s obzirom na krupnoću grozda, svrstava se u red visokoprinosnih sorti. Prinosi grožđa variraju od 12 do 15 hiljada kg/ha, a pri uslovima navodnjavanja i do 25 hiljada. Odgovara joj kako kratka tako i dugačka rezidba - kondiri s 3 do 4 okca, a lukovi s 6 do 8 okaca. Može se uspešno gajiti po špalirskom sistemu, po sistemu uz kolac i na pergolama. Za dobijanje kvalitetnog prinosa treba je gajiti na dobro osunčenim položajima i na toplim, umereno plodnim i rastresito-šljunkovitim zem ljištima. Prema plamenjači i pepelnici je srednje osetljlva, ali je na sivu trulež grožđa veoma osetljiva - posebno ako u vreme sazrevanja grožđa nastupi kišni period. Sorta je slabo otporna na zimske mrazeve - okca izmrzavaju na -15 do -18° C. Uspeva na loznim podlogama 5BB, 8B, S04, 41B, 99R i Paulsen 1103.
Privredno-tehnološka svojstva
U soku sazrelog grožđa se nakuplja 20 do 24% šećera i ukupnih kiselina 6 do 7 g/l. Grožđe se koristi za proizvodnju vrhunskih i kvalitetnih crnih vina. Vino je intenzivno obojeno, pitko, harmonično, s posebnim sortnim svojstvima. U odgovarajućim eko loškim uslovima, ova sorta ima veliki privredni značaj jer su vina od Vranca veoma cenjena na domaćem i stranom tržištu.
Blati na
Rasprostranjenost i sinonimi
Blatina je autohtona sorta Hercegovine. Ima mišljenja da je najpre gajena u srednjem toku Neretve - u neretvljanskom blatu po kome je navodno dobila ime, a zatim se proširila uz Neretvu u sadašnji areal gajenja. Sem u Hercegov/ni, sporadično se gaji u srednjoj Dalamaciji. Sreće se i pod nazivom, Blatina mala i Blatina velika.

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]